O Dunavu Dan Dunava U Srbiji Proslava Predlozi Galerija O projektu


O Dunavu

Dunav nastaje na Švarcvaldu od dve manje reke. Dunav je dug oko 2.850 kilometara i najduža je reka u Evropskoj uniji, ali druga po dužini u Evropi, odmah posle Volge. Protiče kroz četiri glavna grada: Beč, Bratislavu, Budimpeštu i Beograd. Sliv Dunava je područje raznovrsnih teritorija sa mnogo jedinstvenih biljnih i životinjskih vrsta.Sa svojim pritokama gradi staništa za oko 2000 biljnih i preko 5000 životinjskih vrsta.

Uz Dunav živi vise od 300 vrsta ptica. U Podunavlju su važna mesta za prezimljavanje, gneždenje i odmor mnogih retkih vrsta ptica kao što su velika ušara, vodomar, crna roda. Dunav je stanište i mnogih drugih ptica kao što su siva guska, divlja patka, veliki ronac...
Tipične dunavske ribe su deverika, šaran, štuka, smuđ, grgeč, som, kečiga i klen.
Duž reke živi i veliki broj sisara: kuna, jazavac, dabar, vidra. Dunav je stanište i brojnim vodozemcima i gmizavcima kao što su smuk, belouška, barska kornjača i razni gušteri.

                                                                                                                    Tipične vrste

Poplavne (ritske) šume su izgrađene od drveća kao što su: hrast lužnjak, bela topola, crna topola, poljski jasen, bela vrba, kao i od žbunova sviba i crnog gloga. Na močvarnim i vlažnim livadama može se videti nekoliko vrsta orhideja, jezičasti ljutić, perunika, trska i rogoz.
Ugrožene vrste:
Neke od ugroženih vrsta ptica su: mala bela čaplja, orao belorepan, kratkoprsti kobac, crna žuna i planinski detlić.
Neke ugrožene vrste riba su: crnomorska i dunavska haringa, čikov, jesetra, moruna, mali i veliki vretenar.
Neki ugrožene ugrožene i strogo zaštićene vrste sisara su: vodena rovčica, šumska rovčica, vodena voluharica, šumski puh, lasica, mrki tvor i ris.

Ugrožene vrste

Duž svog toka Dunav je i brza planinska reka, ali i široka i mirna ravničarska reka. Dunav se uliva u Crno more i pri tome formira deltu. Delta Dunava je najveća preostala prirodna močvara u Evropi. Jedna je od najvažnijih tačaka biodiverziteta. Negativni uticaj vrše promene koje se dešavaju uzvodno (zagađenje, manipulacije ispuštanja vode, ali i ekološke promene same delte).

Kroz Srbiju Dunav teče u dužini od 588 kilometara, u Srbiju ulazi kod mesta Batina, a izlazi u Đerdapskoj klisuri. Hidrografsku mrežu njegovog sliva čini 120 pritoka, najbitnije su Sava, Tisa, Tamiš, Velika Morava. Celim tokom kroz Srbiju Dunav je ravničarska reka. Karakteristike toka Dunava kroz Srbiju su zone isprepletane barama, kanalima i rečnim rukavcima.
Tokom duge istorije evropskih naroda, Dunav je igrao ključnu ulogu u političkom, društveno-ekonomskom i kulturnom razvoju Centralne i Jugoistočne Evrope. Budući da zauzima deset odsto ukupne površine evropskog kontinenta, Dunav važi za najveću međunarodnu reku na svetu, koja prolazi kroz 19 zemalja, omogućavajući pritom pijaću vodu za preko 20 miliona ljudi.
Ikre dunavskih riba dostižu izuzetno velike cene. Beluga kavijar (od morune) dostigao je cenu od 7.000 – 10.000 dolara po kilogramu.

  U Kovinu, na Starom gradu, nalazi
  se maketa celog toka Dunava.

                         

                           Zanimljivi statistički podaci o Dunavu:

Međunarodni dan Dunava
Autori: Ana Maslovar, Nevena Mrkonja, Tamara Ivković
VIII-3 OŠ "Đura Jakšić" Kovin
Kovin 2014.