Пред полазак у 1. разред

 Полазак у школу убраја се у значајне догађаје у животу детета.

Боравак у школи намеће низ нових ситуација на које дете треба да се навикне у веома кратком временском периоду.

Ту спада: осамостаљивање, нов временски распоред у задовољавању основних потреба, рад који се вреднује, дружење са вршњацима, стицање нових знања...

Све ово не очекује само ВАШЕ дете, већ и сваког родитеља и због тога је потребна припрема у породици пре поласка детета у школу.

Већ после уписа детета у школу,  дете се осеђа ђаком, а у породици влада неко неуобичајено расположење и ишчекивање: хоће ли дете заволети школу, како ће се у њој понашати, ко ће му бити учитељ, да ли ће се снаћи у друштву вршњака, какав ће бити ђак...?

Због тога  је неопходна систематска припрема у породици.

2

  1. ПУТ ДО ШКОЛЕ

Од септембра дете ће свакоднедно ићи од куће до школе и назад. Дете морамо осамосталити, да тај пут пређе само или у друштву другара. Узети обавезу да свакоддневно довозите или одвозите дете, значи непотребно се оптеретити. То би значило да ако имате неке обавезе или сте болесни нећете моћи да довезете дете у школу или ћете морати да нађете замену.

Зато би требало да дете, идући улицом уз вас, стекне неколико основних навика:

  • ДА ПРЕЛАЗИ УЛИЦУ САМО НА ОБЕЛЕЖЕНОМО ПЕШАЧКОМ ПРЕЛАЗУ
  • ДА ПРЕ ПРЕЛАСКА ЗАСТАНЕ ПОГЛЕДА ЛЕВО–ДЕСНО ПА ОПЕТ–ЛЕВО ДА СЕ УВЕРИ ДА МОЖЕ БЕЗБЕДНО ДА ПРЕЂЕ УЛИЦУ
  • ДА НЕ ТРЧИ УЛИЦОМ
  • НЕ РАЗГОВАРА СА НЕПОЗНАТИМА
  • НЕ РАДИ НЕШТО ШТО БИ МУ ОДВРАЋАЛО ПАЖЊУ.

Уколико у току летњих месеци неки пут прошетате са дететом до школе, учећи га свему овоме, од септембра можете бити мирнији.


3

  1. ОБЛАЧЕЊЕ

Предшколци су способни да се сами облаче. Тиме се он доказује, јер и одрасли то чине. То је његова потреба коју ће сам морати да обавља не само кад крене у школу, већ и када се из ње враћа.

Једно од највећих подстицаја је да се дете облачи уз вас,  јер угледајући се на вас и он ће облачити део по део одеће. Детету је наравно потребно више времена, које ће вам брже проћи, јер се и сами облачите, па ако га обученог прихватите и успут нешто и поправите, што речима, што руком, дете ће бити поносно на оно што је само урадило.



  1. ЈУТАРЊЕ УСТАЈАЊЕ

Од 1. школског дана почеће устаљивање једне навике, а то је устајање око 6.30 или 7.00. Она деца која су спавала ''колико су хтела'', а на спавање ишла касно, биће им тешко да септембра устану рано. Зато у току лете, дете подизати раније, јер раније и свиће, дани су дужи, па детету неће бити тешко да устане и на тај начин ћемо створити НАВИКУ УСТАЈАЊА у одређено време. Устајање је повезано и са вечерњим одласком да спавање. Детету је потребно око 10 часова одмора и оно ће се само пробудити када се довољно наспава.

 Детету ће требати време да устане, обави личну хигијену, да се обуче, доручкује и пређе пут од куће до школе, а веома је важно да то буде без стреса и нервозе, а нервозе неће бити, ако смо изградили навику устајања.


 

 4. УСТАЉЕНИ ОБРОЦИ

                        

До сада је дете углавном јело када је било гладно – само или уз помоћ одраслих. Сада борави у школи и не може да једе кад је гладно, већ када је за то време. Било би добро да почнете свом детету да дајете да једе у исто време. Препоручљиво је – 3 главна оброка и 2 ужине. Гладно дете, али и ни после обилних оброка, дете не може интелектуално да ради, због тога је потребно да оброци буду 30 минута пре почетка наставе и учења.


  1. СЕДЕЋИ ЗА СТОЛОМ

 

Поласком у школу јављају се и прве обавезе, које ће захтевати да дете неколико сати  дневно проведе у положају у коме је до сада најмање  био - седећи за столом. Због тога му треба створити НАВИКУ СЕДЕЊА. У току дана можемо организовати да се дете забавља и за столом. Омиљено цртање, резање хартије, разгледање сликовница, бајки – треба увек да буде за столом. Пошто се тим активностима дете не бави више од 20 митута, то је сасвим довољно као припрема за школу, једна врста стицања КОНДИЦИЈЕ У СЕДЕЊУ. Почните од тога колико дете може да седи за столом, па понекад баците поглед на часовник да видите колико ће то потрајати. Ако може да одседи 10 – 15 минута, будите сигурни да неће бити у групи оних који стално скачу или шетају по учионици, па атоматскии предмет учитељевог опомињања. Ако га ''столица не држи '' ни док једе, а камоли за нешто друго, онда му треба организовати забаву за столом, тако да седи макар 10 минута днедно, па лагано повећавати време.


 

  1. ПРИБОР ЗА РАД

Свако дете пре поласка у школу има прибор за рад – оловку, гумицу, бојице... Међутим, када дете крене у 1. разред обично се набавља све ново. Данас није тешко да се набави леп прибор – гумица у облику срца, светлуцаве оловке, резач диносаурус...  и деца гледајући туђ прибор лепо се забављају, а није ретко да тај  прибор и  нестане - некада се нађе у копри за отпатке, некада у туђој перници, због чега настају непотребни и неугодни разговори. Признаћете – много главобоља око нечега што представља ПРИБОР ЗА РАД. Деца на том узрасту су завидна, без искуства у дружењу, да би без помоћи одраслих могли да преброде многе непредвидиве ситуације, које су изазвање различитим прибором. Због тога би било добро да на 1. родитељском састанку се са учитељем договорите о стварима које би биле уједначеније.


  1. ПРОЦЕЊИВАЊЕ

Када дете нешто уради нпр. поспреми своје играчке, оно ће вас питати да ли је добро. Ви сте задовољни, јер је безбој пута остао неред. Добро је дати мишљење, због наредних процена које ће уследити у школском раду. У породици се похвалом  врши  подстицај деце – све је лепо и добро – и како је нешто нацртао, отпевао, урадио... То је зато јер немамо моћ поређења, односно не знамо како би неко друго дете то урадило.

У школи није тако. Када се ПРОЦЕНА врши не узима се у обзир шта је дете урадило, већ ШТА је требао или могао да уради.

Дете које је навикло да га увек сви хвале, одједном ће се наћи у непријатној ситуацији: биће љубоморно на туђи успех, изгубиће вољу за рад, оптуживаће друге за свој делимичан успех или неуспех.

То сигурно не желите Вашем детету; зато га морате постепено упућивати да све што ради уз мало труда може бити и боље, али не заборавите да истакнете и оно чиме сте задовољни.


 

  1. РАЗГОВОР О ШКОЛИ

 

Како се приближава почетак школовања, тако се и породици све чешће прича о школи.

Будућег ђака све интересује – како ће ићи у школу, шта ће тамо да ради, с ким  ће да седи, ко ће му бити учитељ, учитељица... Укућани углавном одговарају на та дечја питања. Дете воли своје родитеље и има поверења у оно што они кажу. Отуда, оно што и једанпут чује то и запамти. Због тога треба развити ПРАВИЛАН ОДНОС ПРЕМА ШКОЛИ.

То је доста тешко рећи, али се зна шта је и какав је НЕПРАВИЛАН ОДНОС: да се дете не сме плашити школе, нити ситуација које га очекују у школи, али се не сме ни потцењивати, шта се тамо дешава и рећи му школа за тебе неће бити тешка, јер ти то све знаш.

Учитељ ће се побринути да код својих ученика ствара однос у коме мора бити рада, али и радости, успеха и неуспеха, тражења, али и пружања помоћи... А до тада немате потребу да улепшавате, нити да застрашујете дете с оним што ће се дешавати у школи.

ЈЕР, ДЕТЕ ДА БИ РЕДОВНО ИШЛО У ШКОЛУ ОНО ЈЕ МОРА ВОЛЕТИ.


  1. ПРВИ ШКОЛСКИ ДАН

Значајан и радостан дан за све нас, дан кога сви с нестрпљенем очекујемо. То је дан кога треба СВЕЋАНО прославити у кругу породице, јер се завршава један безбрижан период у животу детета, а започиње нешто сложеније и одговорније.

ЖИВЕЛИ!!!
СРЕЋНО!!!

Педагог школе

Иванка Момиров

Пратите нас