Часови народне књижевности

Народна књижевност заузима битно место у оквиру часова српског језика и књижевност. Један број ученика сматра ова дела тешким за разумевање и недовољно занимљивим, па је помоћ наставника и самом у читању неопходна. Ово се посебно односи на епске песме, јер је лирика због сажетости згоднија за обраду, а проза има форму захвалнију за разумевање. Интерпретација се свакако ради „заједничким снагама“, а да би се поетика народне епике боље схватила на часовима прибегавамо различитим занимљивим техникама. Ове године, у оквиру пројектне наставе у петом разреду при обради епских песама коришћен је метод цртања стрипа. Маша Вулетић, професор српског језика, дала је ученицима основне инструкције о техничким стварима у вези са израдом стрипа на паноу, а ученици су искористили своје идеје и креативност, што је свеукупно дало одличне резултате. Ови фантастични стрипови помоћи ће и старијим ученицима да се једним погледом врате на обрађено градиво, а и млађима да се заинтересују за оно што следи.

Са седмим разредом се професорка Марија Михајлов Ђорђевић користила другом методом – поистовећивање са књижевним ликом и говор из његове перспективе. Ова техника укључује елементе драмског стваралаштва и захтева спремност и слободу ученика да пред разредом говори и импровизује, што никако није лако, али ученик који то изведе на добар начин многоструко помаже слушаоцима да песму разумеју на адекватан начин и „откључају“ мотивацију ликова. Оба приступа дају задовољавајуће резултате, па се с правом могу сврстати у примере добре праксе.