Виртуални добошар објављује: СРЕЋАН РАСПУСТ!!!

Дуга је година за нама, свака је једна и једина, свака је непоновљива. Сваку бележе мање лепи и лепи тренуци, а ако још нисмо научили да је баш цео живот једно необично ткање састављено и од једног и од другог, ево прилике да у још неколико редова, за сам крај, ставимо подсећање на то, али и да ставимо тачку на ову наставну годину, испратимо другаре које смо пустили даље, да им пожелимо срећу у даљем путу, здравље и мир, а да помало тога сачувамо и за нас остале, од којих неки сада већ увелико уживају у заслуженом распусту.

Наш је циљ да се свако ко чини део нашег колектива осећа добро, јер само тако сваки дан можемо да учинимо успешнијим. Сматрамо да наш колектив не чине само запослени у овој школи, већ и сваки ученик и сваки родитељ који нашу стварност пролази са нама. И шире – свако ко је једном био део наше приче у било којој од ових улога. Трудимо се да не заборавимо своје бивше ђаке, потајно се надамо да они неће заборавити нас, а увек им се са највећом срећом радујемо – при сваком сусрету, загрљају или макар сећању. Такав живот треба да буде, тако ћемо га олакшати и кад није лак, а уме и да није.

Целе године на страницама нашег сајта сусретали сте се са разним активностима којима смо се бавили – свакодневним или посебнијим, наилазили сте на важна обавештења, сретали сте своја мала, драга лица  у разним манифестацијама и приликама које значе одрастање у једном лепом друштву. И, ово виртуелно место нашег вирутуалног сусрета постало је као неки модерни корзо или неки стари добошар у новом оделу. Смислено би, зато, било да се за ову годину одјавимо баш на овом месту, уз овај модерни корзо-добош. Наша идеја је да то урадимо на најлепши могући начин – именима и сликом оних који су своју школу представили на најлепши могући начин – великим радом и великим талентом. Последње дане наставне године обележили смо и доделом диплома најуспешнијима, а неке од фотографија пронаћи ћете одмах испод имена најуспешнијих ђака наше школе у школској 2023/2024. години.

Поносни смо!

Један посебан дечак понео је ове године награду Ученик генерације. Схватили смо да би било лепо да та деца добију и посебно место на страницама школског сајта, јер су ту награду стрпљиво и вредно градили свих осам годинама и међу најбољима постали најбољи, а ове године, већ смо о томе писали, то је Душан Гвозденовић. О њему је један посебно мио текст написала његова наставница Ана Ритопечки. Текст је,  и као чин и потреба да о њему нешто каже, али и оно што је његов садржај – сам по себи нежност за себе и пажња какву не треба пропустити да остане део ових редова.

И тако...

Забележили смо, а надамо се да ће ова пракса заживети и у будућим годинама, имена деце која су нас из недеље у недељу, из месеца у месец радовала својим успесима. Могли сте их видети током целе године у обе смене како са својим наставницима вредно раде, неретко се утркујући ко ће заузети у другој смени слободну учионицу. Радило се и онлајн, радило се и код куће, резултати зато не чуде. Нисмо заборавили ни веселе карневалце који су са својим родитељима учинили највеселији петак још веселијим, а нисмо заборавили ни позориштанце, који су такође много сати оставили у сали позоришта Центра за културу, спремајући нам позоришну чаролију – само они који раде то знају колико је то времена и труда за само тај блистави тренутак када ће заиграти пред публиком...

Ако смо неког испустили – извините, али исто хвала! Хвала и родитељима на подршци и стрпљењу, бакама, дедама, теткама, кумовима и пријатељима школе, хвала бившим и садашњим колегама на помоћи, подршци, храбрењу – нису ови празне речи, свега је било и велика је наша потреба да сви знају да нисмо пропустили да ишта од тога приметимо. И запамтимо.

Хвала, од срца хвала свима!

На крају, надамо се да ћемо продужити овако иако се понекад заиста чини да снаге и смисла понестаје. Можда зато постоје распусти, па да одмор удахне нову жељу за радом. Јер нада нам остаје у раду, правом и несебичном, а онда и у знању које такав рад доноси. Једна је истина коју паметан човек, а сваки паметан човек једном је био паметно дете – свако ту једну истину мора да понесе у срцу, ал' да је никад и никад не заборави: без свега можемо да останемо и све могу да нам узму, оно што нам баш нико не може узети је знање – оно стечено, право, стрпљиво грађено, некупљено, непоткупљено, оно просто – из једне или из обе смене стечено – знање! А оно полази од нас, одавде.

Сад, драга децо и драги сви – на распуст! Срећан, проведен у миру, здравља и лепоте пун! Видимо се с јесени („...С јесени, кад почну ветрови...“ Д. Киш) на истом месту и увек у исто време.

Воли вас ваша школа