У Дечијој недељи код „Ђуриних“

Дечја недеља у духу пријатељства и заједништва:

млађи разреди

„Имам право да се играм, да се смејем, маштам, стварам и у бољи свет претварам.”

Мото овогодишње Дечје недеље, која се обележавала од 6. до 12. октобра, био је „Имам право да се играм“...

У нашем случају било је и тога, али и свега другог: oд тога да смо Дечју недељу провели раздвојени јер смо „школа на све стране“, да смо, тако расути, развијали пријатељство и заједништво,  до тога да смо се играли,али тако да је наша игра била већа и важнија од свих игара, игра, што би Андрићева Аска из „Аске и вука“ рекла –  „Игра за живот“...

Кренимо од почетка...

Иако су ученици млађих разреда тренутно распоређени на више локација — у ОШ „Жарко Зрењанин” у Скореновцу, ОШ „Јован Јовановић Змај” у Ковину и у просторијама Центра за културу — активности су успешно реализоване.

Првог дана ученици су посетили етно кућу породице Суњог у Скореновцу, где их је дочекала госпођа Розалија Суњог. У старинском амбијенту, пуном предмета који чувају успомене на прошлост, ученици су имали прилику да упознају културу и традицију мађарске заједнице овог краја.

Уторак је био у знаку спорта. Мешовите екипе две школе, састављене од ученика другог, трећег и четвртог разреда, надметале су се у полигону спретности и надвлачењу конопца. Иако су резултати били изједначени, највећи добитак било је ново пријатељство, уз заједничку жељу да се оваква дружења наставе.

Среда је донела дан у природи. Ученици су обишли ливаду „Ђурђево“, где су посматрали домаће животиње, видели стари ђерам и појилиште, играли се у песку и потпуно спонтано, инспирисани штапом пронађеним у трави, приредили весели лимбо плес.

У четвртак је уследила нова посета етно кући у Скореновцу, где су домаћини ученицима приближили старе занате и обичаје, подсетивши их на значај очувања традиције и културног наслеђа.

Петак је био посвећен креативном раду. Ученици су израђивали плакате и постере на тему дечјих права, кроз које су изразили своје виђење права на игру, образовање, љубав и поштовање, а ученици трећег разреда израђивали су и наруквице пријатељства.

Наставна субота протекла је у знаку манифестације „Дани мађарске кухиње” у Скореновцу. Ученици су, поред редовне наставе, обишли штандове, видели припрему традиционалних јела и уживали у мирисима овог поднебља.

Дечја недеља у нашој школи била је прилика да се ученици повежу, уче једни од других и подсете да је детињство време игре, маште и заједништва — вредности које треба неговати сваког дана у години.

Дечја недеља у духу игре за живот:

старији разреди

Старији разреди своју недељу проводе у свом амбијенту на крају града – гостујући у „Васиној“ школи. Зато смо план за овогодишње обележавање Дечје недеље направили тако да деца заиста имају право да се играју, па смо све активности покушали да сместимо у оквире редовних часова, а све у односу на чињеницу да је време за игру „Ђуриних ђака“ углавном потрошено на вожње аутобусима и завршавање школских обавеза касно по доласку из школе.

На часовима Српског језика и књижевности деца су, тако, писала о праву на игру, па се у тим задацима нашло понешто горког жаљења за слободним временом и „чекање пензије“ садашњих осмака, који су, забринути због завршног испита и мноштва обавеза које следе, као и  обавеза које ће се са одрастањем само нагомилавати, постали свесни да ће „можда тек пензија бити 'време за игру' или време за оно што нас чини срећним“... Тако доживљавају свој тренутни грч.

Оно што није стало у часове, дешавало се у оквиру активности које су унапред организоване. Тако су наши парламентарци у уторак, 7. октобра традиционално посетили Општину у пратњи директорке школе Јелене Дивнић, где су, као и иначе, слушали и разговарали, запиткивали о ономе што је везано за рад људи који брину о Ковину и општини Ковин. Ту су се дружили и са својим вршњацима, откривајући једну нову димензију стварности и одговориности каква ће некога од њих можда сачекати у будућности, а свакога од њих се тицати за само неку годину, кад детињство постане прошлост.

У среду, 8. октобра наши су ђаци трчали Трку за срећније детињство, и постигли лепе резултате: Тијана Брањеско освојила је 2. место, а Ива Крају 3. место у конкуренцији девојчица, а од дечака је Михајло Топаловић освојио 2. место. Дакле, ако се тркамо за срећније детињство, наша је стрећа троструко у самом врху! Те исте среде у холу школе мавелико се певало и свирало, о чему сведоче фотографије које су испратиле један од претходно објављених текстова на сајту.

Четвртак, 9. октобар је носио своје чари: један део наше екипе посетио је Румунску православну цркву, где су полазници програма Румунски језик са елементима националне културе учествовали у радионици, која је сама била тематски посвећена Дечјој недељи, а која је подразумевала и израду плаката на румунском језику. Истог дана су наши ђаци посетили и градску библиотеку и дружили се с писцем и књигама, о чему смо такође претходно писали. Један део наших ђака гостовао је у „Десанкиној школи“ са својим инструментима, чинећи Дечју недељу и недељом пријатељства и музицирања...

Активност која је обележена најбројнијим окупљањем била је хуманитарног карактера: ђаци старијих разреда су се комплетно после трећег часа преселили у салу наше школе (једне и једине, највољеније и нама најлепше!), где је отпочео раније најављен Хуманитарни турнир, намењен прикупљаму помоћи за лечење Марка Михаиловића, у чему наши ђаци већ толико пута учествују и надмашују себе, али и многе одрасле, показјујући колико велико срце имају и колико снаге, тако мали, носе у себи.

Овај турнир је, дакле, само један у низу организованих акција наших ђака, али и колектива школе и родитеља, који су, сви заједно, још једном успели да прикупе не мала средства у „Игри за живот“. На турниру су учествовале и друге две градске школе, као и Основна школа „Бора Радић“ из Баваништа, које су на терену укрстиле своје спортско умеће са нашим ђацима. Трибине су попунили сви ђаци „Ђурине школе“, њихови родитељи, али и коеге које су дошле из целе општине, како би подржале ову акцију. Тако се четвртак претворио у један топли сусрет традиционалних пријатеља, препуног навијања, ћаскања, смеха, игре, а резултат турнира је – корак ближе шанси за Марка!

Тако се Дечја недеља претворила у праву дечју мисију, која је наизглед тражила право на игру, али је игру прерасла и досегла живот у најлепшем могућем обличју. Ко год је тог четвртка дошао у салу Основне школе „Ђура Јакшић“, морао је осетити то, а верјемо да је изашао са осмехом. Нама су срца свакако била пуна!

Петак и субота остали су у сенци, јер су били раднији него што бисмо желели, али је осећај четвртка и даље доминирао и не престаје да доминира док не остваримо циљ... Наше право на игру даровано је праву на живот и то је тема наше Дечје недеље, то је наш искорак у све друге недеље – док свет, од ове наше деце, расуте по граду на све стране, не постане лепши и бољи!

После ове недеље – за корак смо ближи!